Kao direktor Muzeja žrtava genocida 2018. godine ppriredio sam i objavio rukopis Vladete N. Milićevića "USTAŠA Hrvatska revolucionarna organizacija". Predgovore smo napisali ja i dr Radovan Pilipović, direktor arhiva Srpske pravoslavne crkve.
Preporuke:
21
3
2
ponedeljak, 10 oktobar 2022 14:04
Jovan Kačaki (1)
Osim pitanja kakve to veze sa ubistvom kralja Aleksandra I Karađorđevića ima istorijat Milićevićevog rodnog sela Samaile (na to bi bilo dobro da mi odgovori), g-din Bisenić izgleda da je došao i do senzacionalnog otkrića da je nemački general Špajdel od 1947-1952 g. vodio obaveštajnu službu kralja Petra Karađorđevića – sudeći bar prema ovom citatu iz njegovog teksta: „..Iznenadno ponovno pojavljivanje ove teme u evropskoj javnosti posledica je činjenice da je Špajdel, tada već general, nastavio svoju vojničku karijeru u Zapadnoj Nemačkoj i postao komandant NATO snaga u Evropi i ostao do 1963. Posle rata nastavio je da se bavi obaveštajnim poslovima jer je od 1947. do 1952. vodio obaveštajnu službu kralja Petra Karađorđevića, sa razgranatom agenturom u Latinskoj Americi...“. To bi, zaista, da nije glupost, bila prvorazredna istorijska senzacija.
Preporuke:
18
7
3
ponedeljak, 10 oktobar 2022 14:06
Jovan Kačaki (2)
Nabrajajući uloge raznih obaveštajnih službi u pripremi i tumačenju posledica marsejskog atentata, g-din Bisenić, slučajno – ili ne, potpuno izostavlja važnu ulogu sovjetske obaveštajne službe u tome. Njeno sedište u Beogradu je bilo u restoranu „Mali Pariz“ (1932 – 1934 g.), pod rukovodstvom sovjetskog agenta, “ugostitelja“ Rolanda Abiate-a, koji je posle atentata pobegao iz Beograda....
Tvrdnja g-dina Bisenića: “..U Jugoslaviji nije prikazan ni film „Tevtonski mač.. " zaslužuje dopunu: U saradnji sa Kinotekom, priredio sam 2004 g. u Beogradu njegovu zakasnelu javnu „premijeru“ u okviru promocije moje knjige: “Kraljeubistvo u Marselju “ (Beograd, 2004, ISBN 86-85323-01-0), čiji je stručni recenzent bio akademik SANU, prof. dr. Dragoljub Živojinović.
Preporuke:
21
7
4
utorak, 11 oktobar 2022 02:10
Gospođe i drugarice, autori i autorke
Kačaki je u pravu, tekst nije na nivou renomea Bisenića, koji izgleda da nije redigovao sopstveni članak, pa mu se potkrao nonsens sa Špajdelom i kraljem Petrom II.
Moguće je i da se radi o posledici hiperprodukcije kao i kod drugih "rasprodatih" autora i publicista koji
su po sistemu "brže, bolje, jače" dobili tapiju da objavljuju na RTS-ovom portalu i drugim oficijelnim medijima.
Interesanto je da su beogradske Večernje novosti krajem šezdesetih godina,tačnije na prelazu u sedamdesete, neposredno posle smrti Vladete Milićevića objavile izuzetno zanimljiv feljton inspirisan knjigom vrsnog kontraobaveštajca. Bisenić to i ne pominje, što je svakako propust ovog, generalno gledano, vrsnog novinara i diplomate.
.jpg)
Tvrdnja g-dina Bisenića: “..U Jugoslaviji nije prikazan ni film „Tevtonski mač.. " zaslužuje dopunu: U saradnji sa Kinotekom, priredio sam 2004 g. u Beogradu njegovu zakasnelu javnu „premijeru“ u okviru promocije moje knjige: “Kraljeubistvo u Marselju “ (Beograd, 2004, ISBN 86-85323-01-0), čiji je stručni recenzent bio akademik SANU, prof. dr. Dragoljub Živojinović.
Moguće je i da se radi o posledici hiperprodukcije kao i kod drugih "rasprodatih" autora i publicista koji
su po sistemu "brže, bolje, jače" dobili tapiju da objavljuju na RTS-ovom portalu i drugim oficijelnim medijima.
Interesanto je da su beogradske Večernje novosti krajem šezdesetih godina,tačnije na prelazu u sedamdesete, neposredno posle smrti Vladete Milićevića objavile izuzetno zanimljiv feljton inspirisan knjigom vrsnog kontraobaveštajca. Bisenić to i ne pominje, što je svakako propust ovog, generalno gledano, vrsnog novinara i diplomate.